I put od zute cigle prostro se pred nas

Ponekad poverujem cak u sest nemogucih stvari pre dorucka :)

13.10.2011.

You shell not pass!

Uvek me fascinira kada u filmovima I serijama neko sedne za komp I u tri pokušaja provali tuđi password. Ne mislim na hakerske programčiće koji „razbiju šifru“, nego ono prosto metodom zaključivanja ukucaš par reči i jedna je magično ta koja ti treba. Sticajem okolnosti nekoliko vrlo bliskih prijatelja, davalo mi je svoje passworde sa raznih sajtova, da im nešto završim kada nemaju pristup netu, kakvih je sve tu bisera bilo... Neki su posle morali da mi opširno objasne zašto za ime Boga baš to :))) Treba li reći da ne bih pogodila ispravnu kombinaciju pa taman da večnost provedem ukucavajući redom sve iz rečnika?

Najdraža varijanta mi je ipak kada posle 5 godina i promene kompjutera, pokušam da uđem na sajt koji sam redovno koristila, sa memorisanom lozinkom. To je patnja! Ne mogu ni da tražim reset pasvorda jer pojma nemam sa koje sam se adrese prijavila, pošto sam u medjuvremenu promenila 3 provajdera. Onda lupam redom adrese, pasvorde, kombinacije... Dok ne dodjem do sigurnosnog pitanja. Majko draga, koliko sam tek tu maštovita, ne biste verovali :)) Ne mogu ja prosto da na pitanje, najbolja drugarica iz detinjstva odgovorim Maja, sta ako neko iz odeljenja pokuša da mi provali šifru! Pa svih tridesetdvoje znaju odgovor na to pitanje! Ja ću da napišem „jedna mala pegava plava“ i da se pomolim da se posle 5 godina setim moje „vickastosti“ i mastovitosti... ;)


Photobucket
11.10.2011.

Knjige i granice

Kad se rodiš I živiš u apsurdiji, vremenom počneš da veruješ da te više ništa ne može iznenaditi. Ali onda otvoriš novine ili upališ komp i shvatiš da itekako može!

 

http://www.trojka.rs/cool-tura/18432-u-inostranstvo-bez-knjiga.html

 

I dalje se nadam da je zajebancija I da će neko viknuti aprililili u sred oktobra. (Ide nam to ovih dana). Za one koji ne vole da prate linkove i čitaju nadugačko probaću da ukratko objasnim. Država mi poručuje da je ona, a ne ja vlasnik svih mojih knjiga. I da kao takva ja ne mogu raspolagati njima. Znači, to što ja svaki prvi sneg dočekam bušnih đonova jer sam sve pare slupala na Sajmu knjiga, državu ič ne zanima. Njeno je da brine o našoj kulturnoj baštini. A kakve veze imaju kulturna baština i najnovija bestseler izdanja recimo američkih pisaca i da valjda ni carinicima ne predstavlja neki problem da razlikuju rukopis iz 13.veka od sveže odštampane, na štamparsku boju, mirišuće knjige... O tome nećemo.

A biće ipak da je država mnogo zainteresovanija za taksu od 1300 dinara, nego za kulturnu baštinu, pošto je sve drugo oporezovala i „taksirala”...

Nigde ne piše kako ćemo zaštiti knjige od toga da ih ja recimo iskoristim za potpalu ili za preskakanje „karaveštica”- vatri u vreme belih poklada ili na neke još maštovitije načine...

Ali to valjda i jeste u našem mentalitetu, bolje da ih spalimo nego da ih damo/prodamo drugima!

Ako neko ima predlog čime da započnem protestno paljenje knjiga, slobodno neka napiše u komentaru. Meni se nekako nameće Ringišpil- Jelene Bačić Alimpić jer mislim da bi to izuzetno pomoglo našoj baštini =)

EDIT: Upravo saznah da je vest lažna, svi ljubitelji knjiga mogu da odahnu! :D 14.10.2011.- 13.59 http://www.e-novine.com/drustvo/51668-Kako-Pravda-uvela-taksu-knjige.html
05.10.2011.

Sastavi

Iako sam zaljubljenik u pisanu reč, iako često osećam potrebu da zapišem nešto i imam na desetine ispisanih svezaka i rokovnika uvek (i zauvek) sam mrzela da pišem sastave. To silovanje mozga da u odredjenom trenutku pišem na određenu temu jako teško podnosim. A uvek se nađe neki pametnjaković među rođacima i prijateljima koji mi kaže: „Ajde, časkom ćeš ti to“... I kad im kažem da bi mi bilo lakše da su me pozvali da im okopam kukuruz i da ni rođenoj deci ne pišem, misle da se foliram i da neću iz hira. Lektire i deskriptivne sastave još nekako i mogu da iscedim iz glave, ali najmanje je tih. Ne, profesori su izuzetno kreativni kad treba smisliti što nebulozniju temu onako, uopšte o životu i priključenijima.

I kako im uopšte objasniti da cinični tridesetikusurgodišnjaci teško mogu da pišu na entuzijastične teme kakve se obično daju...

-Govorim u ime svoje generacije-  moja generacija ili je do grla u kreditima, otkako je kupila stan i auto ili mašta o tome da može da digne kredit i kupi stan i auto. Ili lupa glavu nad decom koja traže svašta od njih (pa i da im njihovi prijatelji pišu sastave između ostalog) ili paniči da im vreme prolazi i da nikad neće imati sopstvenu decu...

- Mastanje i snovi jednog petnaestogodisnjaka- ja pomislim da sam petnaestogodišnjakinja bila pre tačno 100 godina, kad čujem o čemu pričaju sadašnji osnovci

- Kada zazmurim,kada zaspim- meni se I dalje crvene pred očima paprike za ajvar

 

Moja najbolja drugarica, sa kojom inače razmenjujem dosadne rođake, po sistemu koja je od nas dve tog dana raspoloženija za pisanje mi je danas zadala temu „Želja i ljubav su krila za velika dela“. Sjajna Geteova misao na koju stvarno nemam šta da dodam, pa sam zato pokušala da napravim prečicu i izguglam nešto slično tome. Otkrila sam da postoji oko 10 sastava koji kruže po svim forumima i blogovima, ali i da se neko setio dobre ideje za biznis i da je pokrenuo čitav sajt na kome možeš poručiti sastav po želji:

http://www.sastavi.net/2011/08/pitanja.html

Verujem da ću biti stalna mušterija :))  Mnogo mi se više isplati da platim evro i 20, nego da satima lupam glavu. Sastav sam ipak napisala, jer nisam imala dovoljno vremena da poručim. A ako nekome od vas zatreba sastav na ovu Geteovsku temu, samo se javite :D

I put od zute cigle prostro se pred nas
<< 10/2011 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031


Nedzma
Postoje ljudi koji
privlace svojim postojanjem...
Ne,
nije bila jedna od njih.
Ona je privlacila duhom,
pozitivnim mislima,
mirisom srece koji je
ostajao za njom kroz ulicu,
i najljepsim obrisom
princeza iz bajki,
kada bi se primakla
kakvoj uglacanoj povrsini.
Jer,
ko zna zasto,
svaka njena dobro izvagana recenica,
tezila je tacno 21 gram.
Mozda sasvim slucajno,
iako sumnjam.

I dok gledam u obrise njenog zivota,
zaledjene sekunde jedne
jos uvijek ne dovrsene price,
osjecam ponos koji granici sa ljubomorom...

Da,
jos uvijek ima normalnih i dragih ljudi,
makar morali ici u Beograd da ih nadjemo...
Nije da ih kod nas nema, ali eto,
ovi tamo, zovu svojom dobrotom...

I onda sam se uhvatila u lazi.
Nisam ja,
zaboga,
ljubomorna na nju jer posjeduje ono
sto niko od nas glasno ne izgovara,
ali svi najsnaznije tajno iscekujemo i molimo...
Nisam ljubomorna na tri andjela u njenom zivotu...
Ljubomorna sam na nju u njihovim... "

http://folapoezija.blogger.ba/

Da to je on
ušla je na moj blog,
bojala se ostaviti trag,
a kada je skupila hrabrosti za to
ušla je u moj život
i još je tu

donese ponekad,
nekoliko riječi
toplih,
nježnih

poneki savjet,
mudar,
nadahnjujuci

poneki pozdrav,
od srca,
onako, prijateljski

uvijek nešto vrijedno

da peggy sue,
to si ti,
i hvala ti

što si queen of bosnia,
što si moj vujaklija

što me nasmiješ,
što me baciš u razmišljanje

što mi otvoris oči,
što mi pokažeš put ponekad

i znam,
nisam ja sad neki pjesnik,
ali ono što napišem
posvetim tako,
kao da je nešto vrijedno

jer nije bitna vrijednost
onogo što se daje,
nego kome se daje

zato su ove riječi
smaragdi na tiari
mozda su kič,
ali sa stilom
onako,
kako ti to voliš

http://datosamja.blogger.ba/


Mori
Spoznaja moja o toj ljepoti nije srastanje očinjeg vida
Sa njenim stasom i koracima negdje u krugu Kalemegdana.
Samo je titraj duha u Riječi mjerilo bio protiv privida,
Samo su Riječi bivale o njoj svo svjedočanstvo svakoga dana...

I znam kako sam pio te pitke Riječi njene u mrkloj noći,
Sam u sobici pored ekrana, sa mnogo snažne čežnje u sebi,
S nadanjem da ću jednoga dana Banovim Brdom sav čio proći
Ne bi li sreo Pegi gdje žuri da na posao kasnila ne bi...

I da pokušam da je prepoznam u silnom ritmu tog velegrada,
Da je osmotrim svu izdaleka i trepet toga hoda osjetim:
Da u ponosnom joj koračanju, sasvim nepoznat i iznenada
Opet pročitam iste Riječi i opet u svoj sobičak sletim...

Da Pegi ne zna da sam hodio parkom kod ''Moskve'', sav anoniman,
Saznao ono što mi se htjelo: Ona i Riječ iste Ljepote...
I sav upitan stigao kući – s razlogom možda neinventivan:
Tremama načet, sam sobom sapet, jer mi se susret uživo ote...

I zato ovo sad zapisujem, sjedeći ispred istog ekrana,
Čekam Pegi sa onom Riječju koja sva grmi dok ja sav ćutim.
Možda će nekad biti i dana kada će moja prastara mana
Da me napusti, pa da Ljepotu vrelo osjetim – ne samo slutim...



Pesma za...

Prolazi noć tamna, a zora daleko,
Elegiju čitam staroga poete...
Setim se odjednom da je tužan neko,
Maknem knjigu dragu, sa teretom sete

Adresiram pismo i šaljem do grada
Zaspalog na reci, daleko od mene...
Ah, Bože moj dragi, kako li je sada
Svetlo mojih dana, moj oganj za vene?

Ne daj da joj usud na put ružno pada,
Eno je, sam vidi koliko je lepa.
Žudim da je čuvaš, čuvao bih i ja.

Ali ne da vreme u kome sve strada
Na meni, u meni - život mi se cepa
U mozaik ružan, bez ičeg što sija...

MORI
Šamac,
6. novembra 20006(00.26)



Zlaja
Jednom ću te sresti znam.
Tiha ljetna kiša tad' će da lije...
Doći ću neočekivano, sasvim sam
i žaliću što te nisam sreo prije.

Pričat' ćemo dugo, gledati Beograd
prisjećat' se svako uspomena svojih.
Eh da sam te znao dok bio sam mlad.
Ne bih se odvajao od očiju tvojih.

Jednostavno moram usne da ti poljubim
pa makar jednom, možda zadnji put.
Mene je život naučio da gubim
al' zbog tebe na njega biću vječno ljut.

http://zlajapjesme.blogger.ba/



JEDINO ČEGA SE NA SVIJETU BOJIM
DA ĆE SVE OVO JEDNOM STAT'
BIĆU TI DALEK I STRAN
NI BOJU MOJE KOSE NEĆEŠ ZNAT'.

JEDINO ČEGA SE NA SVIJETU BOJIM
DA SAM BIO SAMO JEDAN OD STO
KOJI SU POŠLI, A NISU DOŠLI
DO SRCA TVOG.


Jedna rodjendanska

Nepresušna rijeko dobrote
maleni smo brodovi sto po tvojoj duši plove.
Ti nas nosiš
ti nas usmjeravaš
daleko od otoka pustih.
Skriješ nas od oblaka gustih
koji pokatkad lebde nad nama.

Ne opisah ja tvoju ljepotu pjesmama
(ne umijem ja to tako dobro)
ali pokušavam...
Grliš nas riječima
i pružaš nam ruke
tamo negdje, negdje tamo
preko rijeke - preko Drine
gdje tvoj osmijeh kao zlatno sunce sine.

I gdje taj tvoj osmijeh traži samo osmijeh
i gdje tvoja ruka traži samo ruku
a tvoja lijepa riječ traži samo lijepu riječ.

Da budeš još dugo s nama
ma da vječno budeš tu
srećan ti rođendan želim
draga naša Peggy Sue

Zlaja



MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
57837

Powered by Blogger.ba