Ljubav je…

Zvoni mi juče telefon. Naš prijatelj cvećar, koji nas snabdeva divnim buketima za sve prilike, pita:

 

        – Ej, za šta je najbolji muž na svetu, poručio ovaj buket? Da znam sta od cveca da stavim…

         – Kakav buket? Nemam predstavu! Da nije za svadbu u nedelju?

         – Ma rekao mi je da ga danas donesem…

         – Možda ima ljubavnicu? :)) Nemam pojma, stvarno, sad ću da ga pitam…

 

U trenutku dok biram broj pogled mi pada na kalendar i ja shvatam da je naša 15. godišnjica…

Brzo prekidam, pozivam druga uzvikujući

      – Cveće je za mene! Za mene… Debila…

Njemu je neprijatno:

         E sad sam ti zasr’o iznenadjenje 🙁

         Ne, upravo si me spasio!! Potpuno sam zaboravila!!

 

Moj divni, petnaestogodišnji brak stvarno je retko proslavljen kako dolikuje… Obično se u sred unošenja drva,  pravljenja ajvara ili sredjivanja tavana setimo „Jao, pa danas godišnjica…“ Izljubimo se na brzinu i trknemo do poslastičarnice po kolače… Nekako, ni on ni ja nismo u tom fazonu da našu ljubav slavimo „s povodom“, ali lepo je kad dobiješ cveće…


A ovo ja zovem: najlepsa ljubavna prica… (obavezno pogledati 🙂


6 komentara

Komentariši