Rodbinski odnosi…

Opasno me nervira kada u nekom prevodu knjige ili filma naletim na totalno nepoznavanje srodničkih odnosa. Doduše u knjigama se to redje dešava, ali je prosto postalo pravilo prilikom prevoda filmova. Poštujem ja činjenicu da u engleskom i u mnogim drugim jezicima ne postoje te suptilne razlike izmedju tetke i strine, daidže i amidže, ali  “Nomen est omen”. Ime je znamenje. Ako nam je nešto bilo dovoljno važno da mu damo ime, mi čije su 2/3 jezika pozajmljenice i  tuđice, onda bi bilo lepo da ljudi kojima su reči posao, to poštuju. Ako si već naučio čitav jedan strani jezik, pa potrudi se i nauči bar još tih pedesetak reči sopstvenog jezika, majka mu stara, a ne da tu mene cimaš i nerviraš! A reči ponekad zaista govore i više nego što se želi reći… Kako je hladno ono englesko – In Laws, odmah je jasno da tu nikakve familijarnosti i ljubavi nema, rodjaci po sili zakona! Ma ne bismo mi sa njima ni u istom gradu stanovali, ali zakon kaže da smo rodjaci…

A mora se priznati da nije nevažno ni za samu radnju filma tačno imenovati sve. Jer ako mama petlja sa stricem ili tečom onda je mama samo jako sumnjivog morala, ali ako mama petlja sa ujakom onda je i više od toga u igri…

I još nešto dok god se kod nas ne legalizuju gej brakovi muškarac ne može imati svekra ili svekrvu, a žena tasta i taštu i tačka!

 

A ja sam žena, majka, unuka i praunuka, ćerka i snajka, ujna, strina i tetka, bratanica, sinovica i sestričina, šurnjaja i svastika, zaova i jetrva i baš mi lepo!

6 komentara

Komentariši